Zovem se Andjela Cvetanovic. Rodjena sam 19. septembra 1990.godine u malom jugoistočnom gradiću Leskovcu, nekadašnjem srpskom Malom Mančesteru, gde i danas živim. Naučila sam prve prave stihove sa nepunih 5 godina, reč je o pesmi ,,Proleće" čije stihove i danas znam a Desanka Maksimović je sada moja omiljena pesnikinja. Slova sam naučila sa punih pet godina a sa 7 sam već uveliko čitala i pisala. Više sam čitala, čitanje je oduvek moja strast, moja oaza mira. Moja prva knjižica sa ozbiljnijom tematikom bila je ,,Dnevnik Ane Frank", čitala sam je u vreme kada je moja zemlja proživljavala surovo bombardovanje od strane amerikanaca, valjda sam je zato pročitala 3. puta te i dan danas pamtim detalje. Nakon završetka osnovne škole u kojoj sam imala divnu nastavnicu srpskog jezika koja mi je, verujem, bila večita inspiracija i motivacija da se kasnije opredelim za to isto zanimanje, upisala sam Školu za tekstil i dizajn u rodnom gradu. Profesor srpskog jezika mi nije bio posebno simpatičan, čitali smo i analizirali jako retko i jako šturo a moje pismene zadatke i moje shvatanje stvari definitivno se nije poklapalo sa njegovim, elem, ja nisam odustajala. Nakon srednje škole upisala sam Filozofski fakultet u Nišu, departman za Srpski jezik i književnost, sa željom da svoju ljubav prema knjigama i jeziku upotpunim diplomom.
Danas sam apsolvent na ovom departmanu, vrlo skoro ću ,nadam se, imati svoju diplomu u rukama i posvetiti se poslu koji sam oduvek priželjkivala, poslu sa decom. Srećna sam i zadovoljna što iza sebe imam bar delić iskustva u radu u školi i što željno iščekujem trenutak kada ću svoje putovanje sa decom zvanično nastaviti. Odlučila sam se za ovaj poziv kako bih deci , na kreativan i inovativan način, uspela da prenesem ljubav prema maternjem jeziku i književnosti i znanje koje posedujem. Već par godina, sa zvanjem studenta, bavim se poslom u svojoj struci. Stičem iskustvo u radu sa decom kako u igraonicama u ulozi animatora, tako i pomaganju oko domaćih zadataka i spremanju za prijemni ispit.
Četiri godine provedene u ovoj školi predstavljaju najdivnije iskustvo iz mojih tinejdzerskih dana. Najlepše uspomene iz djačkog perioda, najviše kreativnosti i maštovitosti pokupljenih i inspirisanih od strane profesora ove škole koja je sve popularnije za mlade talente našeg malog grada.
