Andjela Cvetanovic
Radna biografija
33 years old
Driving License
Leskovac Serbia and Montenegro
Employed
Open to opportunities
Zovem se Andjela Cvetanovic. Rodjena sam 19. septembra 1990.godine u malom jugoistočnom gradiću Leskovcu, nekadašnjem srpskom Malom Mančesteru, gde i danas živim. Naučila sam prve prave stihove sa nepunih 5 godina, reč je o pesmi ,,Proleće" čije stihove i danas znam a Desanka Maksimović je sada moja omiljena pesnikinja. Slova sam naučila sa punih pet godina a sa 7 sam već uveliko čitala i pisala. Više sam čitala, čitanje je oduvek moja strast, moja oaza mira. Moja prva knjižica sa ozbiljnijom tematikom bila je ,,Dnevnik Ane Frank", čitala sam je u vreme kada je moja zemlja proživljavala surovo bombardovanje od strane amerikanaca, valjda sam je zato pročitala 3. puta te i dan danas pamtim detalje. Nakon završetka osnovne škole u kojoj sam imala divnu nastavnicu srpskog jezika koja mi je, verujem, bila večita inspiracija i motivacija da se kasnije opredelim za to isto zanimanje, upisala sam Školu za tekstil i dizajn u rodnom gradu. Profesor srpskog jezika mi nije bio posebno simpatičan, čitali smo i analizirali jako retko i jako šturo a moje pismene zadatke i moje shvatanje stvari definitivno se nije poklapalo sa njegovim, elem, ja nisam odustajala. Nakon srednje škole upisala sam Filozofski fakultet u Nišu, departman za Srpski jezik i književnost, sa željom da svoju ljubav prema knjigama i jeziku upotpunim diplomom.
Danas sam apsolvent na ovom departmanu, vrlo skoro ću ,nadam se, imati svoju diplomu u rukama i posvetiti se poslu koji sam oduvek priželjkivala, poslu sa decom. Srećna sam i zadovoljna što iza sebe imam bar delić iskustva u radu u školi i što željno iščekujem trenutak kada ću svoje putovanje sa decom zvanično nastaviti. Odlučila sam se za ovaj poziv kako bih deci , na kreativan i inovativan način, uspela da prenesem ljubav prema maternjem jeziku i književnosti i znanje koje posedujem. Već par godina, sa zvanjem studenta, bavim se poslom u svojoj struci. Stičem iskustvo u radu sa decom kako u igraonicama u ulozi animatora, tako i pomaganju oko domaćih zadataka i spremanju za prijemni ispit.
Danas sam apsolvent na ovom departmanu, vrlo skoro ću ,nadam se, imati svoju diplomu u rukama i posvetiti se poslu koji sam oduvek priželjkivala, poslu sa decom. Srećna sam i zadovoljna što iza sebe imam bar delić iskustva u radu u školi i što željno iščekujem trenutak kada ću svoje putovanje sa decom zvanično nastaviti. Odlučila sam se za ovaj poziv kako bih deci , na kreativan i inovativan način, uspela da prenesem ljubav prema maternjem jeziku i književnosti i znanje koje posedujem. Već par godina, sa zvanjem studenta, bavim se poslom u svojoj struci. Stičem iskustvo u radu sa decom kako u igraonicama u ulozi animatora, tako i pomaganju oko domaćih zadataka i spremanju za prijemni ispit.
Dečji animator u igraonici
Dody
Since February 2014
- Rad sa decom mi je posebno velika i jaka inspiracija kako za školovanje tako i generalno za život. Kažu ,,Neguj dete u sebi", onda kada nestane te maštovitosti i kreativnosti onda sve postaje sivo i sumorno. Upravo to me inspirisalo da poslednjih godina kao dodatni posao radim posao animatora u dečjim igraonicama. U pitanju je mesto gde ljudi dodvode svoju decu na par sati kako bi se deca družila medjusobno ili kada imaju bitne poslove a nemaju kome ostaviti dete. Često su posredi i rodjendani ili neka dečja slavlja ali sve u svemu igraonice su definitivno najveselija mesta za koje znam. Slušanje nevinog dečjeg smeha i kikotanja u današnjem tako iskvarenom i surovom svetu je nešto neprocenjivo, zato zaista uživam u ovom poslu.
Sa decom igramo kvizove, gluve telefone koje posebno vole mala deca, kreativno od raznih materijala kreiramo i šijemo lutke, haljinice i odela, pravimo čestitke i tihe knjige, slušamo muziku i otkrivamo svet, učimo prva slova ili brojeve, učimo da brojimo i računamo, pravimo porodična stabla, učimo da crtamo i otkrivamo svoje talente.
